Razmišljanja o „naučnosti“ u oralnoj implantologiji

Naše klinike su odavno odlučile da se na osnovu naših sopstvenih iskustava i statistika o velikim grupama pacijenata koje smo lečili fokusiramo isključivo na metodu oseofiksacije. Od 1998. godine više ne nudimo metode lečenja koje primenjuju (s našeg stanovišta zastarele) metode oseointegracije. Međutim, svesni smo da i danas još mnoge klinike primenjuju ove starije metode.

Pacijentima koji bi želeli više da saznaju o ovim starijim metodama se preporučuje da se informišu na onim klinikama koje ih još uvek nude. Tipični brendovi / primeri za ove metode su npr. „Straumann^®“ i "Nobel Biocare^®". Verovatno i svi ostali „Sistemi implanta u 2 faze“ funkcionišu isto kao i pomenuti brendovi. Oni verovatno dovode do istih rezultata lečenja i imaju iste poteškoće i probleme. U mnogim slučajevima oni zahtevaju „nadgradnju kostiju“ i pažljivu selekciju pogodnih pacijenata (tzv. odabrir pacijenata).

Uporedne studije između metode oseofiksacije i metode oseointegracije do sada još nisu sprovođene. Takve studije se čine neetičkim, budući da potpuno informisani pacijenti nikada ne bi izabrali metodu oseointegracije nakon što se tačno informišu o postojanju i načinu funkcionisanja metode oseofiksacije.

Istraživali smo raspoloživu literaturu: Čini se da raspoloživa naučna literatura o oseointegraciji ozbiljno krši važno ITT-načelo. Stoga se velika količina naučne literature iz oblasti „oseointegracija“ ne može koristiti kao referenca odnosno za poređenje. Do sada univerziteti ćute po ovom pitanju.

Ono što je netačno ili čak falsifikovano u svim „naučnim“ studijama za koje znamo: Zbog velikog (ali nigde detaljnije otkrivenog) obima „selekcije pacijenata“ koji se koristi u objavljenim studijama, primenljivost i efikasnost 2-faznih implantata (metoda oseointegracije) nikada nisu istraživani i opisani u stvarnosti u prosečnoj populaciji. Pri bližem razmatranju, objavljene studije u oblasti implantata u 2 faze su jednostavni izveštaji pažljivo odabranih slučajeva (tj. u najboljem slučaju nasumično sastavljenih serija slučajeva) a ne randomizovanih kontrolisanih ispitivanja (RCT). Ipak, mnoge objavljene studije (uključujući i dobre časopise) tvrde da su to randomizovana, kontrolisana ispitivanja (RCT). 
Švajcarski univerziteti su se posebno uključili u ovo izvrtanje naučnih činjenica nakon otprilike 2000. godine. Obmanjivanje stanovništva i prikrivanje stvarnosti idu toliko daleko da čak ni nadzorni organi poput Svissmedica ili nemačkog BFARM-a ne žele da obrađuju izveštaje o jednom od najmasovnijih problema u konvencionalnoj implantologiji: iako čak 80% konvencionalnih korišćeni implantati Ako se periimplantitis pojavi kao neželjeni efekat, izveštaji se uopšte neće obrađivati.

Pored ovoga, hteli bismo da zainteresovanoj javnosti skrenemo pažnju na to da se konvencionalni zubni implanti ređe indikuju kod starijih lica, budući da pacijenti, što više stare, na raspolaganju imaju manje viličnih kostiju a i zato što se, kako čovek stari, pojavljuje sve više pratećih bolesti, tj. ova lica ostaju izvan selekcije i ostaju nelečeni. Ovo je veoma nezadovoljavajuće. Ova grupa pacijenata (Zapravo, pacijenti starosnog doba 60+ godina su upravo oni kojima su najhitnije potrebni implanti!), u kliničkoj svakodnevici ostaje u mnogome nelečena ako se primenjuje starija metoda oseointegracije.

Već odavno postoje obimni i isključivo pozitivni izveštaji o istraživanju za Strategic Implant^®.

Na kraju, ovde bismo još želeli da napomenemo da u SAD-u i u raznim drugim državama širom sveta, pružaoci osiguranja od medicinske nesavesnosti savetuju svojim klijentima iz oblasti stomatologije da svoje klijente (dakle pacijente) obaveste o tome da implanti koji funkcionišu po metodi oseointegracije, u proseku funkcionišu samo sedam do osam godina. Na osnovu ovih činjenica polazimo od toga da se kod dvofaznih implanata pre radi o privremenim implantima. Čini se da su u proseku daleko od nekog trajnog rešenja. A zbog toga što se zahteva kritička „selekcija pacijenata“, ovi implanti smeju da se koriste samo u maloj grupi populacije.

Iz svih gore navedenih razloga smo se odlučili da ove starije tipove implanata ne koristimo kod naših pacijenata.